Glavna Stranica
 Središte


Prevodi:

Català
Ελληνικά / Elliniká
English
Español
Italiano
Português
Română

                                        

Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli

Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte

Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze

MOZAIK ILI MEŠAVINA KULTURA?

Efekti na asimilaciju

Autor: Fil Bartl, Dr.

Prevodilac: Adriana Dulić

Materijal Za Obuku

Da li se imigranti brže prilagode novoj sredini gde se praktikuje smer "Mešavina Kulture" nego gde se praktikuje smer "Mozaika?"

Pitanje o smerovima dve zemlje, mešanje kulture ili mozaik, ima efekat na stopu prilagodjavanja, koristi Kanadu i Ameriku za usporedbu.

Obično asimilacija imigranata prati isti šablon kroz generacije, iako stopa ili brzina promene se razlikuje.

Imigraciona generacija se muči da preživi u novoj sredini (pogotovo ukkoliko postoji razlika u jeziku), i sačuva mnoge vrednosti i ponašanja njihovog originalnog društva.

Druga generacija, koja je školovana u školi u istoj meri ko i kod kuće često se protivi kućnoj kulturi, i obično se identifikuje sa kulturom zemlje u koju su roditelji imigrirali.

Ovo može da se nastavi u treću generaciju, ili može biti početak novih vrednosti, koji romanticiziraju kulture zemlje porekla i gde se vrednosti i ponašanja prilagode tome romantičnom pogledu više nego stvarnoj kulturi zemlje iz koje imigranti potiču.

Ta varijacija u stopi/brzini asimilacije izgleda da je više pitanje prirode zemlje u koju su imigranti imigrirali nego smera koji je ta zemlja poduzela.

To je zaključak Stenford Lajmna koji je proučio ovo pitanje.

Imajte u vidu da "mešanje kultura" neznači da svi imigranti sami od sebe se pretvore u neko monolitsko Američko društvo.

Kada pomešate žutu i crvenu boju, vi nedobijete niti žutu niti crvenu, nego narandžastu boju.

Smer mešanja kultura očekuje i podrazumeva da će se samo Američko društvo promenuti zbog tog mešanja toliko velikog broja različitih kultura.

Takodje, "mozaik" smer neznači totalno zadržavanje svega kulturnog iz društava odakle imigranti potiču.

To je značilo da su imigranti morali da nauče da žive i funkcionišu u toj kulturi a to je zahtevalo da nauče jedan od jezika, i takodje da žive pod pravilima i običajima nove zemlje kada su se oni razlikovali od pravila i običaja zemlje od koje su imigranti poticali.

Kakve to veze ima sa varijacijama u porodičnom životu?

Mi nemožemo reći da su porodice iste ili da se razlikuju u Americi i Kanadi jer u obim mestima nepostoji monolitska porodica.

I u Americi a i u Kanadi postoji odredjeni raspon u porodičnom sastavu i dinamici.

Osnova porodice kao ideal, sa ženom koja radi u kući i muškarcem koji radi izvan kuće, je promovisan od strane religioznih konzervativaca u obim mestima.

Varijacije, koje obuhvataju brakove koji se sastoje od istog pola, samohrane roditelje, vanbračne zajednice, i ostalo, postoje u obim mestima.

Varijacije se razlikuju po stepenu a ne po kvalitetu.

Porodice novih imigranata su obično slične tome što su bile u društvima od kojih potiču, sa nekim varijacijama u kasnijim generacijama, ili nakon odredjenog vremena u prvim generacijama.

––»«––
Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora
i povežete se nazad na www.cec.vcn.bc.ca
Ovu veb lokaciju održava Mreža vankuverske zajednice (VCN)

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn stranice Lurdes Sada
––»«––
Zadnja dopuna: 2012.07.12

 Glavna Stranica