Glavna Stranica
 Središte


Prevodi:

Català
Deutsch
Ελληνικά
English
Español
Français
Italiano
한국어 / Hangugeo
Polski
Português
Română
中文 / Zhōngwén

                                        

Ostale Stranice:
Ključne reči
Moduli

Sociologija
Sociologija
Beleške Za Lekcije
Internet Diskusije
Središte

Korisni:
Mapa sajta
Kontakt
Korisni dokumenti
Korisne veze

KARL MARKS

Sociologija ne propoveda komunizam

Autor: Fil Bartl, Dr.

Preveo Goran Petkovic

Materijal Za Obuku

Sociologija ne propoveda komunizam.  Ali u svakom slučaju koristi Marksov rad i perspektivu u nekim analizama društva  Ovo se ne mora pisati kao odgovor na testu, ali je obaveštenje svim studentima koji se plaše sadržaja ove discipline

U kojem je smislu Marks doprineo sociologiji

Karl Marks nikad nije zvao sebe sociologom, ali je imao veliki uticaj na sociologiju i druge društvene nauke.

Van društvenih nauka, on je poznat po tom što je pisao o komunizmu.

On je rekao da će radnička klasa poraziti vlasnike sredstava za proizvodnju, stvarajući utopiju u kojoj će državna uprava da polako nestane a ekonomski principi će se bazirati na "od svakog prema sposobnostima, svakom po potrebi".

Njegov doprinos sociologiji je uglavnom perspektiva zvana teorija sukoba po kojem se društvena organizacija i promene baziraju na sukob ukorenjen u društvu.

On nije definisao perspektivu niti je izmislio naziv.  Oni koji koriste tu perspektivu izvlače je iz njegivih radova.

Njegove ideje o promenama se baziraju na rad filozofa Hegela, koji je razvio teoriju dialektike.

Ova se teorija bazira na ideju da sve u sebi ima seme samouništenja, ali da se novi oblik uvek razvja iz pepela ranijeg samouništenja.

Marks je uzeo ideju dialektike i primenio ju je u društvu, pripajajući izvore promena materijalizmu, odbacujući argument da se promene baziraju na ideje.

To jednostavno znači da te promene pripadaju kulturnom stapenu tehnologije i ekonomije.

Kako je tehnologija menjala društvo od sakupljačkolovačkog do poljoprivrednog pa onda do industrijske revolucije, promene u tehnologiju su dovele i do promene u društvenoj organizaciji i do promene u verovanju i vrednosti.

Najveći izvor sukoba u doba industrijske revolucije je bio između:

  • radnika, koje je on nazivao Proleterijatom (od latinse reči) onaj koji preživljava prodavajući svoj rad, i
  • vlasnike sredstava za proizvodnju, koje je on nazivao buržoazija a koji su trebali radnu snagu drugih da bih ostvarili zaradu.

Eksploatisana klasa je želela promene koje bih kreirale društvo s više jednakosti među ljudima, međutim klasa eksploatator se je suprotstavljala ovim promenama.

Ovakav pristup se naziva dialektički materijalizam.

Ironija je u tom što je on predviđao da bi komunistička revolucija trebala da se desi prvo u razvijenim zemljama, međutim najveće komunističke revolucije su se desile u velikim zemljoradničkim feudalnim društvima (Rusija i Kina)

Vrlo važan koncept teorije sukoba, nakon shvatanja da se društvena dinamika zasniva na natjecanju oko sredstava, je to da onima na vlasti (bogatim) je u cilju da sistem koji ih je stavio na vrh društvene ljestvice ostane kakav jest.

Ova ideja je bila primenjena s mikro nivoa na makro nivo, s naprimer dinamike familije do nacionalne društvene organizacije.

Teorija sukoba, je proizišla iz Marksovih radova, ona je bila posuđivana i adaptirana velikom broju tema u sociologiji.

Iako je bih iz Nemačke, Marks je proveo većinu svog života pišući u Britanskoj biblioteci u Londonu.

──»«──
Ukoliko kopirate tekst sa ovog sajta, molimo vas da priznate autora
i povežete se nazad na www.cec.vcn.bc.ca
Ovu veb lokaciju održava Mreža vankuverske zajednice (VCN)

© Zaštićeno Autorsko Pravo 1967, 1987, 2007 Fil Bartl
Dizajn stranice Lurdes Sada
──»«──
Zadnja dopuna: 2012.10.16

 Glavna Stranica